Kontrola u Ministarstvu Srbije za životnu sredinu zbog lošeg kvaliteta vazduha

Zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je postupak kontrole Ministarstva zaštite životne sredine Srbije.

To ministarstvo, po njegovim rečima, “u dužem vremenskom periodu nije sprovelo nijednu konkretnu meru” povodom žalbi građana na prekomernu zagađenost vazduha, saopšteno je danas iz te nezavisne institucije. Navodeći da je postupak pokrenuo po sopstvenoj inicijativi, ombudsman je podsetio da je “još 2018. godine” kvalitet vazduha u Srbiji zvanično bio ocenjen “Trećom kategorijom”: prekomerno zagađen vazduh bio je registrovan u Beogradu, Kraljevu, Valjevu, Kragujevcu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Užicu, Smederevu i Kosjeriću.

Foto: Pixabay

“Trend iz 2018. godine nastavljen je i u 2019. godini. Prekomerna zagađenost vazduha u Beogradu kao i u drugim gradovima u Srbiji u kojima su poslednjih meseci takodje zabeležene visoke koncentracije suspendovanih čestica PM 10 i/ili PM2,5 opravdano su uznemirile javnost i građane i nedvosmisleno ukazale na neophodnost preduzimanja hitnih mera u cilju uspostavljanja preporučenih bezbednosnih granica za kvaliteta vazduha”, naveo je zaštitnik građana.

On je zatražio od Ministarstva zaštite životne sredine da objasni “iz kojih razloga, uprkos negativnim ocenama kvaliteta vazduha u 2018. godini, nije blagovremeno preduzelo ili predožilo konkretne mere u cilju smanjenja zagađenja vazduha i unapređenja energetske efikasnosti”.

“S obzirom na to da stručna javnost ukazuje na više različitih uzročnika zagađenja vazduha, i to na sagorevanje uglja lošeg kvaliteta u termoelektranama, intenzivniji saobraćaj, individualna ložišta i trenutne vremenske uslove, da li je Ministarstvo životne sredine izvršilo analizu osnovnih, dominantnih uzročnika visokog stepena zagađenja pojedinačno po gradovima i jedinicama lokalne samouprave”, upitao je ombudsman.

Zatražio je od Ministarstva i obaveštenje da li je u odnosu na utvrđene najznačajnije uzročnike zagađenja vazduha predvidelo i predložilo preduzimanje hitnih kratkoročnih i dugoročnih mera u cilju njihovog suzbijanja, da navede koje su to mere, a ukoliko to nije učinjeno, da objasni iz kojih razloga to nije urađeno.

Ombudsman je pozvao Ministarstvo da odgovori na pitanje da li se javnost redovno i potpuno informiše o trenutnom stanju, odnosno “da li se građanima pruža dovoljno podataka o vrsti i obimu informacija o izmerenim vrednostima, njihovom značaju, kao i o uticaju koje izmerene vrednosti zagađujućih materija mogu imati na njihovo zdravlje”.

U saopštenju se navodi da Ministarstvo zaštite životne sredine ima rok od 15 dana da dostavi tražena objašnjenja i dodaje da će nakon sagledavanja odgovora i procene, ombudsman obavestiti javnost o daljim koracima.

Izvor: Beta, Zelena Srbija

Author: Ekoform

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *