KLIMATSKE PROMENE

Svaki delić naše planete i svako živo biće na njoj je pod uticajem klimatskih promena. Iako se klima na Zemlji stalno menja, kada se danas govori o tome, misli se na značajne i mnogo brže promene, koje imaju velike i zastrašujuće posledice na svet. Svedoci smo izmenjenih vremenskih prilika, porasta nivoa mora, ekstremnih i češćih nevremena, kao i činjenice da je emisjija gasova staklene bašte veća nego ikada u istoriji. Mnogo se danas govori o klimatskim promenama, na svim nivoima, od politike i nauke do običnih svakodnevnih razgovora laika.

Mnoge organizacije na svetskom nivou pokušavaju da uspostave globalni odgovor, u nadi da se šteta koju smo, ponajviše u poslednjih 50-60 godina, već naneli Zemlji, može delimično popraviti – da se bar mogu usporiti, ako ne i zaustaviti po živi svet najopasnije posledice klimatskih promena.

Posledice

Glečeri koji se tope, led na rekama i jezerima se lomi i nestaje mnogo brže i ranije tokom godine nego što je to bilo u decenijama iza nas, životinjski svet se pomera, biljke ranije cvetaju, negde i nestaju.  

Posledice koje su neki naučnici predvideli sada se dešavaju. Sa priličnom sigurnošču, predviđa se da će u decenijama pred nama globalna temperatura nastaviti da raste, ponajviše zbog gasova staklene baste, za čiju emisiju su odgovorni ljudi. Večina naučnika koji se bave ovim pitanjem, smatra da će obim posledica koje imaju klimatske promene biti različit u zavisnosti od položaja regiona na planeti, što će omogućiti vrstama da se eventualno prilagode promenama.

Nauka, takođe, smatra da klimatske promene ne mogu da budu zaustavljene i da će se klima ubrzano menjati i nadalje ovog stoleća, kao i posle, ali da obim tih promena zavisi ponajviše od količine gasova koju ćemo emitovati u narednim decenima i koja će ostati u našoj atmosferi, zadržavajući toplotu.  

Temperatura će, dakle, sigurno nastviti da raste, ali to neće biti jednak rast svuda. Skraćivaće se zimska sezona. Promene će biti očigledne i po količini padavina, kojih će negde biti manje, ali ih je u drugim područjima više nego pre. Na globalnom nivou, padavina će biti više. Sa druge strane, imaćemo periode ekstremno visokih temperatura, pa i suša, što če pratiti šumski požari.

Oluje i uragani koji sada pogađaju svet, biće jači, ali i češći i trajaće duže.  Nivo mora porašće od 0,3 m do 1,2 m do 2100. Severni ledeni okean, Arktik, tokom leta više neće imati led, i to pre sredine ovog veka. Takve posledice klimatskih promena nauka je predvidela. Uzroci za ovakvo stradanje naše planete su, kako smatra većina stručnjaka, ponajviše kod čoveka.

Uzroci

Kada se govori o uzrocima ubrzanih klimatskih promena, najveći krivac su gasovi sa efektom staklene baste, a među njima pod broj 1 je ugljen-dioksid. Naime,  Zemlja je umotana u sloj gasova staklene baste, koji je čini toplom i čuva ga od hladnoće spolja. Međutim, sagorevanjem fosilnih goriva – uglja, nafte i prirodnog gasa, ugljen-dioksid se oslobađa u značajno većoj količini, pa sloj gasova oko Zemlje postaje deblji, deo toplote se ne oslobođa i Zemlja se, sa svojom atmosferom, previše zagreva.

Pre 100 godina nije razmišljao o tome da fosilna goriva kao izvor energije nisu nepresušni, a kamoli o tome da mogu da dovedu do umiranja sveta. O tome se i danas raspravlja na nekim nivoima kao da to ništa nije sigurno, i kao da će nekim čarobnim štapićem biti rešeno. Iako je svima jasno da je emisija gasova staklene bašte u poslednjih 100 godina porasla ukupno više nego u bilo kom periodu – zahvaljujući iscrljivanju fosilnog goriva, premalo je ljudi koji su spremni da se odreknu načina života koji vodimo ili profita koji na taj način stiču. Prema Međunarodnom panelu za promenu klime Ujedinjenih nacija (IPCC), neophodno je smanjenje emisije ugljen-dioksida za minimum 60 odsto, kako bi se u atmosferi stabilizovala koncentracija na sadašnjem nivou.

Alternative

Ono što nas nikako ne košta, jeste  štednja energije. To je ono što svaki pojedinac može da učini. Što se tiče alternative, možemo preći na obnovljive izvore energije, kao što je geotermalna energija, vetar, sunce, voda. Problem je i to što su njbolja alternativna rešenja još uvek “skupa”, pa je premalo i onih koji takvu promenu, iako bi je želeli, mogu da priušte.

Čovek se, očigledno je, ni kao pojedinac ni kao vrsta, još ne oseća dovoljno ugroženo da bi krenuo u akciju spasavanja.